NEVEST-CERA
POČETNA - INTROZANIMLJIVOSTI I NOVOSTIŽUPAPREZIMENA - FAMILY NAMESPOVEZNICEPOVIJESTZNANJE I IMANJE ŠPORT I MLADOSTFOTOGALERIJAFORUMOSTACI OSTATAKA
JAKOV GRBEŠA-ŠIMETIĆ
OJKALICE
ZABAVA I ŠALA
ZABAVA I ŠALA
 /-
Ovdje će te naći:
  /-
- poveznice sa stvaralaštvom (pjesme, klipovi) ljudi iz našega kraja
 /-
- neke šaljive (ali istinite) priče iz mjesta
 /-
- »Manegogije« Jure Sunare (Jure Tarlaša) iz Nevesta
 
/-

Donja Raštika je čudo. Gospodsko mjesto. Nema kuće koja nema menadžera.
 /-
ANTE TOMIĆ: Menadžeri iz Donje Raštike
 /-
-/-
-/-
ESTRADNO STVARALAŠTVO & INTERNET & MULTIMEDIJALNE PREZENTACIJE
 /-
Prigodne pjesme naših župljana sa estrade:
- Mirka Matijaša (
Sritan ti Božić, Božićno juto)
- Zdravka Sunare (Božić bijeli)
/-
Sritan ti Božić - REPUBLIKA sa PRIJATELJIMA: http://www.youtube.com/watch?v=32pGIYUgwA4
/- 
Božić bijeli - DALMATINO: http://www.youtube.com/watch?v=gB7q71zUKqc
/-
 /-
 /-
ODLAZAK: Slike sjećanja Nevesta i Cere (kompilirao Mirko Budiša):
 /-
/-
 /-
ŠALJIVE PRIČE I DOGODOVŠTINE
/-
 /-

M. Matijaš: Kako je vra Jozo vozija Biću-Sumporaša za Lepen'cu?
--
Malo iza Božića, ranih sedamdesetih, vra Jozo je volcvagenon doša na Šeginu glavicu, nigdi pridveče, da positi starog Biću-Sumporaša. Tu su još bili Bićin zet Marko Gargića i Mićo Vranjelića. Vra Jozo je već bija malo potega, a ni Bićo nije bija žedan. Nikako in je palo na pamet, da iđu kod Jose Višića Vaktara u Šebenik, čestitat Božić. Vratar je samo reka: »Ac, sidajte!« Brzo su došli u Šebenik, u Rokća dragu, kod Vaktara. Vaktar je bija pekar, i mora je ići raditi po noći, pa se nisu dugo zadržali. Kad se vra Jozo avton okrića, upa je u jedan konal od vodovoda, pa su ga puntiželama izvadili. »Ac, sidajte iđemo ća!« - bija je jozin komentar. Kad su sili u avto, Bićo in je reka: »Ajmo sada u Lepen'cu, kod moga dida, Ivana Marčića, jer će se naljutit kad dozna da smo bili u Šebeniku, a nismo k njemu došli«. Vratar je samo reka: »Ac, iđemo!« Bićo je sidija naprit, a Mićo i Gargić, nazat. Od nji niko nije zna put iz Šebenika, Bićo je zna iz Nevesta, al iz Šebenika i to po noći - to nikako nije išlo. Marko je malo bija po Šebeniku, a još manje u Lepen'ci. Njemu je železara bila jedina poznata orintacija. Mićo se nije u sve to petlja, već je samo pušija i čeka šta će se dogodit. Vratar nije bija žedan, al je ipak vozija prema Nevestu. Bija je siguran da će Bićo lako pogodit put za Lepen'cu. Dok je vozija, počeja je i snik kijati, pa se testa zabilila, pa je izgubija svaku orintaciju. Doša je do niki kuća (Jakovetići u Vinovu), ugasija avto i reka. »Ac, stigli smo!« Bićo je odma izaša, upalija bateriju i počeja zvati: »Di ste stari Sumporaši? Al ste već legli?«. Iziša je i Marko Gargić i odma vidija u čemu je stvar: »Ajme ljudi, šta van je? Al ne vidite da su ode male kuće, da ovo nije Lepen'ca ispod Praće - nega Vinovo ispod Moseća?« Na svu sriću, probudija se niki Jakovetić, te in je kaza i di su i kako će doći do Lepen'ce. Benzine je bilo, pa su nikako, oko tri sata došli u Lepen'cu, u Marčiće. Svi su se pripali, da se ne daj Bože nije šta dogodilo? Kad su saznali da su bili u Šebeniku - i da bi se stari Ivan naljutija, da ne daj Bože u njega ne svrate, razumili su stvar - popili po dvi rakije, i svak svojin puton.
--
SVAKU SAN TI IZBROJIJA! 
-/-
Željezničku stanicu u Ceri narod je zvao „odjavnica” a domaće ljude koji su tu u smjenama radili zvali su „odjavničari”. Odjavnica je smještena iznad ceranskih Galića a ispod padina Golobrda koje se zovu „Kameni”. Te su padine u biti kaskade kojima je spriječavano ispiranje zemlje. Kako su bile izložene na sunčanoj južnoj strani, tu su rasle rane smokve, dobre masline (koje led nikada nije „nosio”) i dobre vinove loze (uglavom domaće sorte Plavine i Babića, a manje Trbljana i Zelenke). U ona davna vrimena, od 50-ih do kraja 80-ih prošlog stoljeća, stanica u Ceri je u rano jutro oko 4 sata uvijek bila puna radnog svijeta iz Cere, Koprne, Visoke i Ljubostinja koje bi radnički vlak „Zec” (na relaciji Knin-Split) vozio na posao. Šezdesestih godina, oko svetoga Petra, u rano jutro oko 3 sata poslije pol noći - već se razdanilo, a putnici za Zeca još nisu pristigli do željezničke stanice. Odjavničar Mate Bublin iz koprnskih Višića je mjerkao očima rane smokve „petrovače” na velikom starom stablu smokve u vinogradu Ivana Šiškonje iz ceranskih Galića. Voda mu je curila iz usta pri pomisli .... dok konačno nije više mogao odoljeti. Pa je dobro pogledao na sve strane. Kada se uvjerio da nema nikoga, žurno se stane penjati preko zidova i „prizda” i dođe na smokvu. Brzo je jeo - proždirao je smokve jednu za drugom, kao gladna godina. Međutim nije primjetio da u kutu vinograda, sakriven iza krošnje rašeljke, čuči Ivan Šiškonja, koji je odlučio malo sačekati... Ali kada je stari Ivan Šiškonja vidio da Mate ne odustaje, glasno se nakašlje. I tada se odvi ovaj čuveni dijalog koji je ušao u usmenu predaju naroda u Ceri:
MATE BUBLIN:          A..aaa..dide! Eee..vo ja..ja..ja.. evo nema klozeta...pa ja veliku nuždu.
IVAN ŠIŠKONJA:    E nisi! Nisi sra' – nega moje smokve ija!
MATE BUBLIN:          A..aaa..dide! Eee..vo ja..ja..ja..izija...a izija ..... a evo samo tri!
IVAN ŠIŠKONJA:    E nisi! Nisi tri – nega dvadeset i tri! Svaku san ti izbrojija!
-/-
A IZ NOVOG SADA - GOSPE TI!
-/-
Mile Sunara iz Cere je bio vatreni hajdukovac. Tako je poznato da je jednom slušajući radijski prijenos utakmice Hajduka razbio radio od zid kad je čuo da je ovaj primio gol. Često je išao na Hajdukove utakmice pa i putovao o svome trošku. Tako je bio u sastavu Torcide na jednom derbiju C. Zvezda-Hajduk na Marakani u Beogradu. Na kraju utakmice počele su »Delije« proganjati rijetke članove Torcide. Pa su i našega Milu opkolili sa svih strana. Onda ga jedan upita: »Jel' bre! A odakle si ti buraz?«. A Mile, videći da je vrag odnio šalu, reče »A iz Novog Sada - Gospe ti!«
-/-  
NIJE FEBRUAR NEGO KOLOVOZ!
-/-
Ili: kako je pokojni Mare Pajinov (Marijan Budiša) iz Cere branio čistoću hrvatskog jezika u skupštini bivše općine Drniš. Bila je to jedna od mnogih sjednica gdje je među ostalim i srpski zastupik iz Kanjana pričao o nekom događaju iz »februara mjeseca«.
Nato ustane naš Mare i ljutito mu dobaci: »Druže Jovo!
Ne kaže se kod nas 'februar' nego kolovoz!«
-/-
A DI GA JE UNDA ÐAVA ODNIJA?
-/-
Neveški župnik iz sedamdesetih godina prošloga stoljeća fra Josip Dodig poznatiji u narodu kao »vra Jozo«, je prvi fratar koji je u slobodno vrijeme nosio civilno odijelo umjesto habita. I tako je bio od samog početka. Pa je narodu trebalo vremena da se na to navikne. A u međuvremenu su se događale i ovakve stvari. Jednoga toplog jesenjeg dana tražio je fra. Jozo bademe ispod drveta što je raslo u dvorištu župske kuće u Nevestu. Uto naiđe jedna župljanka iz Visoke pa ga bez pozdrava upita: »A nu, jesi li ti vidija našega novog vratra?«. A fra Jozo smireno odgovori: »A nisan. Ne mogu ga ja sad vidit sve i da 'oću!« Nato će naša župljanka: »A di ga je unda đava odnija?«
-/-
UZDAJ SE TI U BOGA A NEMOJ OKOPAT...
-/-
Neveški župnik iz sedamdesetih godina prošloga stoljeća fra Jozo je bio veliki pobornik učenja sažetog u poznatoj maksimi »ora et labora« (»moliti i raditi«) pa je župljane poučavao da sama molitva bez predana rada ne pomaže puno za spas duše. To se i pokazalo i na slijedećem događaju: u vrtu zvanom Krč, Nikola Muta Višić i njegova treća žena Ika su sadili krumpire. Putem je prolazio fra. Jozo i zavirio preko zida da vidi što oni rade. Pa je razgovor ovako tekao:

fra JOZO: 'Valjen Isus i Marija! Jeste se umorili vas dvoje?
MUTA:        Sa..sa..s'valjeni navike! Oče sa...sa...sadimo kumpire. I biće ji ako Bog da!
fra JOZO:   A tako? Uzdaj se ti u Boga - a nemoj okopat i zalit – pa ćeš vidit kol'ko će ji biti!
-/-
ČUVENA RASPRAVA MARKIŠE MAR'TNOVIĆA IZ CERE I NARODNOG FILOZOFA JOZE BARIĆA IZ PRIMORSKOG DOCA
-/-
U radničkom vlaku zvanom »Zec« narodni filozof i logički mislilac Jozo Barić iz Primorskog Doca je bio čuven po svojim dvosmislenim pitalicama. Svaka pitalica je imala dva moguća odgovora. I zato nitko nije mogao točno odgovoriti. Pa bi Jozo svaku raspravu zaključio ovako: »Školuj se! Još si ti mlad i zelen!«. I tako je bilo sve dok Markiša Sunara (Mart'nović zvani i Mali Marko) nije došao »na red«. I tada se dogodilo čudo. Evo kako je bilo (po pričanju svjedoka):
-/-
Ušao Jozo u vlak i našao slobodno mjesto kod Markiše. Odmah je bilo jasno da će se dogoditi nešto nesvakidašnje. I cijeli vagon se začas napuni ljudima i ženama željnih vidjeti sučeljavanje tih dvaju intelektualnih giganata. Razgovor je tekao ovako:
-/-
JOZO:        Ej Markiša! Jes i ti od onizi Mart'novića iz Sunara, za koje svit kaže da se rađaju sa velikon maturon?
                  A jesi. E unda bi moga ti meni na jedno lagano pitanje odgovorit!
MARKIŠA:  E pravo si ti surov Jozo! Tribaće nan lapeš i artija pa to zapisat!
JOZO:        A neće! Lako je zapamtit! Evo 'vako - reci ti meni šta je bolje:
                   Sakupljat suvu travu sa livade uj'tru kad se rosa digne il' uveče prije nega rosa padne! Aj reci?
MARKIŠA:   E to je pravo surovo pitanje. Triban ja malo razmislit!
JOZO:         Samo ti razmisli...
MARKIŠA:    A nu, bolje ću ja razmislit ako mi daš jednu cigaretu.
JOZO:          Evo izvoli!
Jozo pruži Markiši cigaretu; Markiša zapali cigaretu pa opet priupita:
MARKIŠA:   A dobro Jozo, more li još jedna za uvo?
JOZO:         Izvoli!
Markiša stavi cigaretu iz uha i nastavi pušiti u vrlo napetoj tišini pa napokon reče:
MARKIŠA:    E pa vidiš Jozo, ko dobije jednu iza uva - njemu je svejedno jeli trava suva ili mokra!
-/-
I začas nastane vesela graja u vagonu i svi pristni su proglasili Markišu za pobjednika. I to je jedina poznata Jozina pitalica koja je dobila nedvosmisleni odgovor!
-/-
Mirko Matijaš: Manegogije Jure Tarlaša
-/-
 -/-
1. Kako je Jure Tarlaš pogađa težinu kamenja
 -/-
Jure (Juriša) Sunara-Tarlaš iz Nevesta je bija amater-arheolog (istraživa je Gradinu; njegovi nalazi su i danas izloženi u drniškom Muzeju). Osin toga bija je Jure i čuveni »zadrugar« u Nevestu do kraja sedamdesetih godina prošlog stolića (kad ga je zaminija Muta Višić) a po broju dobijeni oklada slobodno more ući u Guenessovu knjigu rekorda. Kladija se Jure punih 20-tak godina, gotovo svaki dan, a nikad nije izgubija. Kako to? Kad bi netko doša u »zadrugu« - a ne bi bilo gužve – Jure bi mu odma pridložija klađenje ili koju drugu (kako je on to zva) »manegogiju«. Evo vako bi to počelo: »Enti Božju, ajmo se malo okladit! Evo, kol'ko je koji kamen težak?« I odma bi Jure iša na gromilu ili zid iza »zadruge«. Pravilo je bilo tako da je Jure uvik zadnji bira - i gle čuda – uvik je bija točniji od protivnika. U čemu je unda štos? Kada nikoga ne bi bilo u »zadrugi«, Jure bi vaga odabrano kamenje okolo i naokolo »zadruge« pa je brokvon stavlja bilige koje je samo on moga primitit. A kad bi došlo do klađenja, on bi uvik zadnji odabra kamen, vrtija ga u ruci i unda procinija težinu. I uvik je bija točan - skoro ki vaga! -/-
 -/-
2. Kako su se kumunisti krstili u zadrugi Jure Tarlaša u Nevestu
-/-
(cijeli tekst je dostupan u .pdf Formatu i možete ga dobiti na osobni zathijev od Mirka Matijaša)
 Ulomak:
... Ništa im nije bilo jasno - pa su se krstili od čuda. Jure Tarlaš je vako besidija: »Enti Božju Kerane - izgubija si! Vidiš da se i milicija u vratarskoj kući krsti!« A zapovidnik patrole milicije upači prston u Juru pa se izdere: »Muči Tarlašu! Mi smo ode vlast!« A Jure odvrati mirno: »A nu, ne znan ja oće li ta vlast bit duga vika. A neskoli ako ja navratin u Drniš - i prijavin šta san ode čuja i vidija!«
 
Nato patrola milicije ode podvijena repa - teston kraj Lokve uz Jurinoviće priko Usplavina i Budišina Klanca - vrcon za Unešić.
 -/-
 -/-
3. Kako je Muti Višića »prisila« večara kod Jakova Knjeza
 -/-
(cijeli tekst je dostupan u .pdf Formatu i možete ga dobiti na osobni zathijev od Mirka Matijaša)
Ulomak:
 -/- 
Marko je međutizin već uteka, tako da Muti nije priostalo ništa drugo nega da iđe sam naprid, sa upaljenon baterijon koju je diga iznad glave i krenija prema »vojniku«, koji ga je osvitlija svojon baterijon.
-/- 
JURE TARLAŠ:        Gasi svetlo!
MUTA VIŠIĆ:           Sa..sa ..sode smo u komšije ubili prase pa sa..sa.. siđemo na večaru.
JURE TARLAŠ:        Ne interesuje me druže! Na levo krug!
-/-
-/-
MUTA VIŠIĆ:          Sa.. sa.. slopove jedan! Sa..sa..spas mate! Sa.. sa.. sovo ću ti sa.. sa.. svratit!
-/- 
 -/-
4. Kako je Jure Tarlaš 'vata na gožđica „narodnu vlast“ u Nevestu
 -/-
(cijeli tekst je dostupan u .pdf Formatu i možete ga dobiti na osobni zathijev od Mirka Matijaša)
Ulomak:
JURE TARLAŠ: Dobar dan druže! Oklen te put vodi?
LUGAR JOLIĆ: Iz Vinova, iz Tomića. Navrća san lozu! Pa me je prut, đava ga odija, udrija po uvu pa mi iđe krv.
                        A di si ti bija Tarlašu?
JURE TARLAŠ: A iša san gledat jel se šta ujtilo na gožđica, gori u Nuglini kod sinice.
LUGAR JOLIĆ: I jel se šta ujtilo?
JURE TARLAŠ: Da ujtilo! I još pitaš! Tako šta krupna još nikom nije upalo u gožđica u cilom Nevestu i Ceri!
LUGAR JOLIĆ: A štaj bilo?
JURE TARLAŠ: A štaj bilo? Dvi krupne zviri, beštije kakvi nema nadaleko.
LUGAR JOLIĆ: Dvi krupe zviri? U jedna gožđica. Ti Boga...kako to?
JURE TARLAŠ: A tako. Da bi ujtija dvi krupne beštije u jedna gožđica, naprvo mora jedna beštija prvo veče
                        ugazit na govno u drači! A drugo veče - druga!
LUGAR JOLIĆ: Ne razumin. Kako to? Di su zviri?
JURE TARLAŠ: Utekle, Božje ti! Mala su moja gožđica za tako krupne beštije! Ostala samo mišina od jedne!
LUGAR JOLIĆ: Mišina? Kako? Koj odera?
JURE TARLAŠ: Enti Božju! Ja san odera - kamenon!
LUGAR JOLIĆ: Daj da vidin!
JURE TARLAŠ: Neš da i o'š!
LUGAR JOLIĆ: Slušaj Tarlašu, nemoj da ti ja odma izbojin ovce! Ja san ode vlast!
JURE TARLAŠ: Enti Božju, kome'š ti broj't ovce? Moš ćaći svom!
LUGAR JOLIĆ: Tarlašu, vadi to šta imaš u vrići! Vrcon! Ja san ode vlast!
JURE TARLAŠ: Enti Božju, nije to zate - nega za Šumariju iz Drniša!
 
Jolić grubo otrgne vriću Juri iz ruku i izvuče iz nje svoju lugarsku jaketu. I odma nasmrt problidi. 

 --

Napominjemo da su sve ovdje iznesene priče istinite i da nema izmišljenih likova. Stoga Vas sve molimo slijedeće: ukoliko pronađete netočnosti ili osjećate da je netko od vaših bližnijh neprimjerno predstavljen u priči - javite nam. Mi će mo sve to žurno ispraviti. Nije nam ovdje naime cilj nikoga ismijavati ili ružno predstavljati - pa se unaprijed ispričavamo ako nekoga povrijedimo.

POČETNA - INTROZANIMLJIVOSTI I NOVOSTIŽUPAPREZIMENA - FAMILY NAMESPOVEZNICEPOVIJESTZNANJE I IMANJE ŠPORT I MLADOSTFOTOGALERIJAFORUMOSTACI OSTATAKA